Belo

sortni sastav: chardonnay (90%) i pino grigio (10%) prosečna cena: 1 500 din.   I inače volim Temetove etikete, ali ova crna, na tamnoj flaši, daje neki poseban šmek. Svedena, nepretenciozna, jako elegantna. Čak nije ni previše komplikovana za fotografisanje, kao neke druge. Ergo beli  je jedno od mojih omiljenih belih vina, i zaista sam […]

prosečna cena: 750 din. Nisam imao priliku da probam dosta vina čije je izdanje iz 2014. godine bolje od neke ranije, dve-tri godine starije, verzije. Sa prošlogodišnjim sovinjonom vinarije Matalj je upravo taj slučaj. Dok je onaj iz 2013. bio nešto aromatski “tanji” od onoga na šta su me njena vina navikla, prošlogodišnji me je zaista

prosečna cena: 1 500 din. „Proizvedeno u Sloveniji od grožđa iz Srbije.“ Vinarija Rogan – iz sela Lipovca kod kragujevačke Topole − neobična je pojava u srpskom vinarstvu, ako ni zbog čega drugog onda zbog ove geografske akrobacije iz prve rečenice. No, kako je „vlasnik“ verovatno najboljeg srpskog širaza (o kojem ću tek da pišem),

prosečna cena: 700 din. Ovoga puta ni etiketa ni ime vina nemaju veze s članovima porodice, ali se, svejedno, radi o neobičnom i vrlo zanimljivom dizajnu. O rajnskom rizlingu i tome zašto je nepravedno zapostavljen sam već pisao. Zbog svega navedenog, moram da kažem da gajim veliko poštovanje prema onima koji u Srbiji pokušaju da

prosečna cena: oko 1 000 din. Evo odličnog primera kako traminac, koji kao sorta baš i nije šampion u odležavanju, i posle 3 godine od berbe može da bude aromatičan i atraktivan.  Ali, da krenemo redom… Moj prvi susret s iločkom vinarijom Trs dogodio se na ovogodišnjem Winterfest-u, kada mi je njihova graševina – koja će se

sortni sastav: sovinjon blan 85%, pino blan 10% i rajnski rizling 5% prosečna cena: 1 600 din. Sećam se samog početka… Čaša je bila pogrešna. I mesto. I ja, na tom mestu. Srećom, vino je bilo – pravo. Bilo je… Trijumf, vinarije Aleksandrović. Bilo je takvo da ja danas pišem ovo… ovakav… Ko zna, možda

sortni sastav: šardone 100% prosečna cena: 800 din. Jedno od prethodnih izdanja Bonace, polusuvog šardonea iz vranjanskog podruma Aleksić – o čijem sam Kardašu iz 2011. već pisao – bilo je upadljivo slađe od ovog, pa sam se u jednom trenutku zapitao da li je i Bonaca 2013. polusuvo vino. Proverio sam (sebe) i – jeste. Sve

sortni sastav: traminac prosečna cena: 780 din.   Evo dobrog, kreativnog načina da se uklope poetičnost i vinska etiketa, pa još i da se time lucidno napravi “kopča”  s imenom same vinarije. I, kao što ste poruku s etikete Pusulinog sovinjona mogli da pročitate u komentaru ispod mog teksta, očekujem da i handwrite sadržaj s

sortni sastav: šardone 100% prosečna cena: 1 400 din. Beskrajni, neponovljivi san vinara, plamen grožđa, neizmerni dar bogova samih. Držana na blagim dlanovina našeg podneblja i našeg neba, i oplemenjena ljubavlju i strpljenjem… Ma daaaaj… O višku poezije i „poezije“ kao ozbiljnoj boljci srpske vinske etikete sam već pisao. Moram da kažem da sam nekada

sortni sastav: traminac prosečna cena: 900 din. …Mi verujemo da je važno da zadržimo prirodan pristup vinogradu i vinu. Dodavanjem energije i poštovanjem prema zemlji, naše grožđe je pažljivo odnegovano, uz primenu modernih metoda u proizvodnji vina… Kompanija McCulloch Wines iz Novog Sada pažnju na sebe je privukla kako egzotičnom (za ove prostore) „vlasničkom strukturom“ (vlasnici su